Педагог

Педагог је она што се игра са децом и учи нешто децу што васпитачице не уче децу. (С.М.,6 г.)

Задатак стручног сарадника – педагога јесте да саветодавним радом и другим облицима рада унапређује васпитно-образовни рад и пружа стручну помоћ деци, родитељима односно старатељима и васпитачима, по питањима од значаја за васпитање и образовање и обавља друге облике рада, у складу са Законом.

Применом теоријских, практичних и истраживачких сазнања педагошке науке педагог доприноси остваривању и унапређивању образовно васпитног рада у установи, у складу са циљевима и принципима образовања и васпитања дефинисаних Законом о основама система образовања васпитања, као и посебним законима.

Задаци педагога у предшколској установи

– Учешће у стварању оптималних услова за развој деце и ученика и остваривање образовно-васпитног рада,

– Праћење и подстицање целовитог развоја детета и ученика,

– Подршка васпитачима у креирању програма рада са децом, предлагање и организовање различитих видова активности, које доприносе дечјем развоју и напредовању,

– Пружање подршке васпитачу на унапређивању и осавремењивању васпитно-образовног рада,

– Пружање подршке родитељима, односно старатељима на јачању њихових васпитних компетенција и развијању сарадње породице и установе по питањима значајним за васпитање и образовање деце и ученика,

– Учествовање у праћењу и вредновању образовно-васпитног рада,

– Сарадња са институцијама, локалном самоуправом, стручним и струковним организацијама од значаја за успешан рад установе,

– Самовредновање, стално стручно усавршавање и праћење развоја пед агошке науке и праксе.

Рад са децом је најплеменитији и најлепши рад који постоји. У току године имам прилику да се дружим са децом обилазећи све васпитне групе у Ковину и насељеним местима, и тада се ми силно забављамо и научимо многе корисне ствари кроз игру,глуму уз неизоставни смех. Са децом реализујем бројне активности, радионице на најразличитије теме као што су: „Љубав“, „Страх“, „Бес“, „Успешно решавање конфликта“, „Тимски рад“, „Самодисциплина“, „Самопоуздање“, „Поштовање различитости“ и бројне друге. Деца су неисцрпни извор доброте и радости, рад са њима је мотивација сама по себи, и зато  Децо, хвала!

pedagog1

pedagog2

pedagog3

pedagog4

 

КУТАК ЗА РОДИТЕЉЕ

 

РОДИТЕЉИ, ИГРАЈТЕ СЕ СА ДЕЦОМ, МНОГО ЈЕ ВАЖНО

Вероватно вам се дешавало да дођете уморни са посла и једва чекате да се опустите, а онда чујете: „Мама, тата, дођите да се играте са мном!“ Иако вам је у том тренутку тешко, размислите двапут пре него што их одбијете.

Има много тренутака у нашим „одраслим“ животима када напросто завидимо деци која се безбрижно, али са пуни жаром, играју.

Волели бисмо да можемо да се вратимо у године када је једина наша обавеза била да растемо и да се играмо. Када смо били сасвим мали, играли смо се сами, али временом за то нам је било потребно друштво, а највише смо волели када су се у том друштву нашли наши родитељи.

Породица је још увек,а надам се да ће тако и остати, амбијент који детету пружа услове без којих нема здравог одрастања, а то су, сигурно, љубав и заштита. Није она само храна за тело, већ и за душу. Отац и мајка су најпожељнији савезници, пријатељи и партнери своје деце.

Изграђивање правог осећајног односа родитељ-дете  треба почети од првог дана рођења. У томе је битан и Ваш правилан однос према детету који треба да буде пун пажње, топлине, поверења, голицања, шашољења… Основу правилног односа родитеља према детету представља стално подстицање позитивних особина личности детета.  Веома је важно да малишан буде уверен да га ви као родитељ сматрате добрим, паметним, пажљивим… Уважавати, поштовати дете, значи видети у њему личност у развоју. Заједничком игром са Вашим чедом, развојна добробит је обострана. И Ви, као родитељ, у игри са својим дететом, добијате простор за лични развој.

Застаните за тренутак. Покушајте да се присетите бар једне ситуације из вашег детињства када сте се играли са својим родитељима.  Зажмурите и пустите сећања на тај догађај да још једном напоје  вашу душу снагом топлог и радосног родитељског дома.

Како да стекнете умеће играња са својом децом?

  • Најпре се опустите и покушајте да „пробудите дете“ у себи, успавано и повијено годинама озбиљног и одговорног живота.
  • Ослободите се (бар за време игре) мисли о обавезама и бригама свакодневног живота. Препустите се деци. Не можете се играти и истовремено размишљати о сасвим другој ствари.
  • Одредите време за игру, како бисте избегли могућност пожуривања са једне или друге стране. Играње је стваралачки процес који, подстичући развој Ваше деце пружа простор и за ваш лични развој. Што је игра богатија и садржајнија, то су и подстицаји вреднији и развојно значајнији.
  • Не треба се играти са децом по сваку цену. Постоје ситуације када оно не жели наше уплитање у његову игру. Треба поштовати дечја интересовања и потребе. Стрпљиво чекати праву прилику. Права прилика је када препознамо да је дете заинтересовано за наше друштво и када проценимо  да смо у стању да му се потпуно предамо.
  • У игри треба уживати.Треба се играти, а не показивати детету како се игра. Игра није прилика за придике и полигон за испуњавање лекција из педагогије.
  • У игри нема тачног и погрешног, нема „треба“ и „мора“, нема победника и побеђених. Игра треба да тече управо онако како Ви и ваше дете желите.

Играјмо се да бисмо били били ближи своме детету. Али и себи.

Играјмо се да би дете нама било што ближе. А и самоме себи.

 

– Примери игара –

 Стави лево на десно, десно на лево

 Игра у којој деца према налогу (у почетку и по угледу на родитеља) стављају своју десну руку на лево око, а затим на десно, на своје десно колено, па на лево. Затим, леву руку стављају на свој десни лакат, а потом на десну ногу. Истовремено стављају леву руку на десно ухо, а десну руку на лево ухо, после чега и на друге делове тела итд.

 

Шта смо чули?

По звуку или шумовима, треба да се погоде радња или предмети  којима се радња изводи.

Најпре један родитељ тражи од деце и другог родитеља да се окрену или затворе очи и да пажљиво слушају. За то време она показује разне радње: вуче столицу по поду, брише мелом, меша варјачом по суду и сл.

Ко први погоди, добија право да покаже неку другу радњу.

Могу се укључивати електрични апарати које деца захваљујући звуковима треба да погоде. Тако се може укључити усисивач, миксер, фен и др.


Саставити  причу

Заједно са децом изрезивати различите слике из старих илустрованих часописа (различите особе, животиње, биљке, пејзаж, портрет…) Препоручују се слике блиске дечјем искуству и доживљају.

Одабране слике поставити на сто. Усмеравамо дечју пажњу на изабране слике и подстичемо их да направе причу.

Родитељ први започиње. Изабере сличицу стави је на један велики бели папир и почне причу у односу на њу. Инспирисано оним што види и оним што је чуло од родитеља дете наставља игру. У наставку, дете бира слику, додаје је на велики бели папир поред већ постављене слике, посматра их и наставља започету причу. И тако даље, родитељи  и деца заједно стварају заједничку слику и у складу са њом заједничку причу.

 

Ја сам главни јунак приче

Подстакните све чланове породице да о вашем детету саставе једну кратку причу у којој ће оно бити главни јунак . У тој причи ваше дете треба да буде приказано са особинама: лепо, паметно, сналажљиво, бистро, храбро, спретно и сл. У тој причи важно је да буде често помињано име детета.

То може да буде прича о нечему што се вашем детету стварно догодило или измишљена прича у којој је оно главни јунак.

Нека неко од чланова ваше породице напише ту причу, коју ћете ви прочитати вашем детету.  Ваш малиша ће бити задовољан и поносан…


Да ли сте одлучили: Вртић – да или не?

Негде око четврте године ваше дете показаће све већу заинтересованост за другу децу. Интересовање за одрасле опада, дете више није задовољно само друштвом вас, баке, деке или старијег брата. Можда мислите: „Дружиће се у парку и код пријатеља који имају децу.“ То је добро, али не и довољно.Зашто?

Група пружа детету прилику:

  • Да развије осећај припадности.
  • Да научи да одложи своје потребе (чека свој ред).
  • Да реално процени своје вредности и слабости (кроз свакодневни контакт са другом децом).
  • Да научи да дели (играчке, љубав).
  • Да учи од друге деце (што се у вртићу показало ефикасно).
  • Да упозна и друге одрасле особе и схвати да се разликују (различито хвале,грде и теше).
  • Да развије толерантност и научи да поштује разлике.
  • Да постане свесно да и друга деца имају бриге, страхове, осећања…

Када да укључим дете у вртић?

Прва мама је дошла са одлуком: „Моје дете полази у вртић.“

Друга мама је у дилеми : „Да ли је сувише рано, када је право време?“

На ово питање тешко је дати прецизан одговор. Неко дете је спремно за вртић и са две и по године, а неко ни са пет.

Неки индикатори да је дете зрело за вртић:

  • Често тражи да нешто уради само.
  • Остаје без родитеља пар сати (код баке, пријатеља,са беби-ситерком).
  • Интензивно поставља питања.
  • Изражава одраслима своје жеље, потребе и мишљења.
  • Игра се са другом децом без присуства родитеља (у другој соби).

Припрема за одвајање

За дете, полазак у вртић је једна од највећих животних промена од његовог рођења. Али, то је велика промена и за родитеље. Укључивање детета у групу,вртић, представља први искорак детета из породице. Нека деца одвајање прођу лакше, друга испољавају отпор и патњу. Како ће ваше дете реаговати, зависи од квалитета вашег емотивног односа са дететом и од тога да ли сте обавили припрему.

Припрема је важна, а дете које није спремно да у вртићу остане без присуства родитеља показаће тешкоће у адаптацији. Најчешће манифестације:

  • плач,
  • не комуницира са децом и васпитачима,
  • губи апетит,
  • лако се замара,
  • пишки у гаће,
  • сиса палац (интензивније),
  • агресивно је према себи или другима,
  • не укључује се у активности.

Када код детета приметите неко од ових понашања, покажите разумевање и потражите узроке. Не повлачите због тога дете из вртића првог дана, али нипошто не решавајте то речима:“Беба си ако сисаш палац“, „Стиди се, велики дечко а пишки у гаће“.

Полазак у вртић промена је и за родитеље. Дан поласка у вртић све  је ближи. Радост постоји, али сте и узнемирени. Бринете:

  • да ли ће га деца прихватити,
  • да ли ће довољно јести,
  • да се не повреди,и наравно,
  • како ће протећи први дан-дан одвајања. Да ли ће плакати, патити… Бићете мирни и спремнији да детету пружите подршку ако:

1.Прихватите став– Уколико је родитељ узнемирен и уплашен због одвајања, биће и дете.

  1. Прихватите став– Бол је саставни део процеса раста и развоја.

Припрема за дете

Шта НИЈЕ ДОБРО чинити:

  • Не преувеличавајте значај поласка у вртић. Третирајте полазак у вртић као нормалну ствар у животу вашег детета. Не причајте непрестано у вртићу. Много речи ставра одбојност. пружите вашем детету простор да иницира разговоре о вртићу.
  • Не претите вртићем: „ У вртићу ћеш морати да слушаш“, „Видећеш ти, у вртићу ћеш морати све да поједеш“.
  • Не показујте узнемиреност, тугу, страх али ни претерану радост. Објасните детету да је вртић његов посао, као што ви имате свој.
  • Не дозволите да га први дан у вртић води бака или беби-ситерка. Учините то баш ви.
  • Не напуштајте дете негло,бежећи. Тако је само вама лакше.
  • Не продужавајте опраштање бесконачно.То ће узнемирити дете.
  • Не говорите детету: „Враћам се брзо“, већ му објасните где ћете бити и шта ћете чинити док је оно у вртићу.
  • Када дођете по дете у вртић, не гњавите га с врата питањима:“Шта сте радили“

Шта је КОРИСНО чинити:

  • Одговарајте на сва дететова питања о вртићу.
  • Кажите детету ко ће га водити у вртић и доалзити по њега.
  • Пружите му прилику да пар дана пре поласка у вртић упозна простор и васпитача.
  • Распитајте се, па кажите детету шта ће се догађати првог дана у втићу.
  • Будите тачни када долазите по дете.
  • Првих дана одвојте више времена да будете са дететом. Ово су дани када му је ваше присуство драгоцено.

Надам се да сте на овај начин добили по који савет од користи. Поред ове теме, са родитељима реализујем још две радионице на тему:

  1. Мама и тата полазе у школу (за родитеље деце која су завршила припремни предшколски програм)
  2. Како да припремите дете за успешно похађање припремног предшколског програма (за родитеље деце која су тек уписана у припремни предшколски програм за наредну школску годину)

Поменуте радионице реализујем у мају или јуну текуће године.

Замолила бих заинтересоване родитеље за наведене теме, или пак ако имају предлог неке друге теме која их интересује (нпр. како разговарати с дететом о разводу, рођење новог детета, смрт у породици, ефикасни начини дисциплиновања итд.) да се слободно јаве у рубрику ПИТАЊА И ОДГОВОРИ, како би на тај начин организовала радионицу/предавање на ту тему.

Са задовољством 🙂

Педагог  Милена Деспинић