Логопед је стручњак за говорно-језичку патологију, дијагностикује и ради на одклањању поремећаја говора, језика, гласа, на рехабилитацији и превенцији говорно језичких поремећаја тешкоћа читања, писања… деце и одраслих.

Логопедска делатност остварује се путeм непосредног рада у: логопедској амбуланти, заводу, институту… предшколској установи, школи…

С обзиром да своју делатност спроводим у предшколској установи и са младим родитељима, који ће имати још потомства, подсетила бих младе родитеље, да је савремена наука утврдила да звуци и покрети допиру до бебе већ током њеног ембрионалног стадијума. Зато је за бебу, и ако још није рођена, важно да ли је зачета у љубави, да ли је трудноћа била планирана или се догодила ,,случајно”, да ли је мајка психички и физички стабилна, стрпљива, уме ли да се чува од стреса, води ли рачуна о својој исхрани током трудноће… Битно је чему је мајка изложена током трудноће. Музика коју слуша, начин на који проводи своје слободно време, књиге које чита, разговоре које води… све то утиче на њено расположење, а тиме и на њену бебу. Кроз пупчану врпцу и постељицу преносе се мајчине емоције, стрес, лични ставови, искуства…

Пре него што се беба роди мајка с њом остварује контакт и кад јој певуши, када мази свој стомак, или када о њој размишља. Понекад је ова комуникација свесна, понекад несвесна, понекад оптерећена бригама и свакодневним сресовима, али, каква год да је, она постоји и битно утиче на развој бебе.Током трудноће, стећи ћете утисак да вам беба одговара ритањем или протезањем у стомаку.

Када се роди, ви са вашом бебом разговарате и вербално и невербално. Сваки пут када је мазите, грлите, љуљате или је тешите кад плаче, ви сњом комуницирате.

Најчешћа питања родитеља о комуникацији са бебом у првим недељама по рођењу су: Да ли ме беба разуме? Она не разуме речи које јој говорите, али на основу интонације вашег гласа које повезује са ситуацијом, ваша мимика, поглед, осмех… она учи прве кораке у комуникацији. Она одлично препознаје емотивне нијансе вашег гласа: радост, тугу, прекор…

У ком положају треба да буде беба када јој се обраћате?

Подигните је и окрените лицем према себи. Тако јој омогућавате да вас види и да прати израз вашег лица.

Шта да говорим беби?

Користите сваку ситуацију: храњење, пресвлачење, одлазак на спавање… Показујте јој играчке, предмете и све то називајте њиховим именима. Ако сте заузети неким послом, описујте оно што ви тренутно радите… Понављањем именица дете најбрже учи њихове називе. Најдрагоценије је да беба чује изразе љубави и нежности.

Певајте, мазите своју бебу, што је могуће више. Са шест недеља она ће стећи поверење у ону особу која се о њој највише брине, а то ће појачати однос поверења и блискости. Наградиће вас осмехом а ви јој сваки пут узвратите осмех.

У периоду од 4-6 месеци, ваша беба се увелико осмехује и почиње да све више експериментише својим гласом. Охрабрите је и стимулишите у овом почетном ,,брбљању” јер је то увод у будући развој говора.

Од седмог месеца па до годину дана, очекивано је да дете успе да користи неколико речи ( мама, тата, баба, дај). Савладаће седење, добија нову перспективу из које посматра своје окружење. У овом узрасту веома је важно избегавати да се беби обраћате тзв. “бебећим” гласом. Сва тепања и нежне речи које осећате реците вашим уобичајним говором и гласом.

У периоду од 10-12 месеци, ваша беба је спремна да гради социјалне вештине и вештине комуникације. Ви сада можете са вашом бебом да се играте, разговарате, укључујете и друге особе… сада је време и за прве сликовнице, јасних облика, без превише детаља, с јарким бојама.

Будите свесни да свако дете има свој ток развоја. Дете, једноставно, прати свој унутрашњи ритам развоја. Кад сазри за усвајање одређене активности, почеће да је убрзано развија.

 

Проводите што више времена са вашом бебом

Проводите што више времена са својом бебом. Обезбедите јој телесни контакт и блискост. Ваша поуздана физичка блискост, време и мир који пружате вашем детету најважнији су основни услови за успешан и здрав развој бебине личности.

Слушајте пажљиво вашу бебу док гуче, прво изговара самогласнике: А, Е, И, О, У. Гласови гукања се појављују као реакција на осмех, говорну и емоционалну интеракцију родитеља са бебом.

Беба гуче и кад је сама, али истаживања показују како је и квалитативно и квантитативно опсег гукања много већи уколико има ,,саговорника”. Сада је време да започнете дијалог са бебом.

Када је беба задовољна она продукује гласове задовољства, мајка се придружује, покушава да имитира те гласове, беба одговара истим или новим гласовима, мајка имитира или уводи нову комбинацију гласова… Док се ова комуникација одвија мајка би требала да буде у видном пољу бебе.

Беба не разуме садржај изговореног, али тон којим сте рекли за бебу има значење, умилно, мелодично, топло, обраћање, чини је срећном, задовољном, усхићеном…

Строг, одсечан, дубљи, без мелодије глас, беба разуме да то није позитивно, умири се и чека.

Између трећег и четвртог месеца беба окреће главу и усмерава очи ка извору звука.

Са четири месеца беба почиње да открива чари игре. Она је све активнија случајно својом ручицом одгурне лопту, привуче лутку. Беба почиње да манипулише како би поново добила исти ефекат. То чини упорно а када најзад успе, осећа задовољство и покушава поново. Почиње развој концепта узрок-последица.

Беба је све активнија,окреће се, преврће… О па она седи. Вертикализација за бебу је подстицај, њен потпуно нови положај у посматрању света око себе.

Фаза брбљања поклапа се са почетком заузимања седећег положаја (јавља се око шестог месеца). Брбљање подразумева конбиновање самогласника и сугласника. Узима играчку од одрасле особе, удара играчку о играчку, ужива у буци коју ствара, баца играчку и прати је погледом где се налази, тражи предмет који смо сакрили испод пелене…

Беба брбља другачије када је сама и кад је у друштву. Тражи ”саговорника”.

Како би ми подстицали бебу да брбља што више, потребно је да на њено брбљање одговарамо, а потом застанемо, сачекамо, дајемо јој времена да се огласи, затим поново и поново, све док је то њој забавно.

Беба продукује: баааааа- бма- бма… Ми одговарамо: ба…баба…ба..

Беба продукује: ам-ама-даааа… Ми одговарамо: оооо- мама, мама, мењамо интонацију.

Прилоком ових стимулација треба говорити: кратко (као да чикамо бебу), мелодично, усхићено…

Беба почиње да се игра уснама и језиком, избацује језик напоље избацује храну… као да пљује, заправо овладава покретима језика, постаје свесна моћи управљања језиком.

Када је незадовољна, љути се и то негодовање манифестује напињући се, затежући цело тело, те при томе ослобађа гласове са великом напетошћу.

Ево, још једне прилике за комуникацију:

Прилазимо и питамо је: – о, нешто није у реду… шта се десило… ово ти се не допада… или –аааааа, пала је игрчка (лопта…меда…звечка…) ево даје мама…….

Ваша беба почиње процес разумевања једноставних порука и налога. Нарочито на разумевању забране: НЕ!

Почиње да се служи гестовима: па-па,таши-таши…

Прави разне изразе лица, мимика. Беба разуме одређени број речи, али не уме да их употреби. То су обично речи које су везане за одређене особе, предмете, или познате активности.

За многе родитеље нјузбудљивији тренутак у дететовом развоју је када њихова беба каже прву реч. То је у периоду од деветог до дванаестог месеца.

ШТA JE ЗАПРАВО ПРВА РЕЧ?

Права прва реч се разликује од случајно произведених звукова.

Изговор речи треба да буде појединачан,односно пропраћен кратким периодом тишине.За разлику од брбљања које се састоји од дугих ланаца сугласника и самогласника.

Прва реч се изговара под специфичним повратним околностима, а то значи да се реч односи на одређену особу, предмет или ситуацију.

Углавно су то речи: ма-ма, та-та, ба-ба, де-да…

Није случајно што су људи из бебине непосредне околине једноставно именовани.

Та прва реч има значење целе реченице.

Кад беба каже: ма-ма, то су безброј значења: мама узми ме, мама гладан сам, мама љуљај ме, мама бојим се…

МНОГИ РОДИТЕЉИ ПИТАЈУ: КАДА? КАКО? ГДЕ? ПОЧЕТИ КОМУНИКАЦИЈУ СА БЕБОМ?

За говор не постоји место и време. Говор је сад и овде. Вежба се и учи од:,, ДОБРО ЈУТРО” до ”ЛАКУ НОЋ”! И то још док је беба била у стомаку, јер је она све време била са вама, а какав контакт сте ви успоставили са њом? То је само вама познато.

Колико сте имали прилика да успоставите невербалну и вербалну комуникацију? Онолико пута када сте узели своју бебу у наручје, онолико пута када сте је хранили, онолико пута када сте јој мењали пелене, онолико пута када сте је купали… Толико прилика сте имали и још толико прилика имате… Када обављате уобичајене дневне активности са бебом-дететом, увек му објашњавајте шта радите и шта следи.

Дан је испуњен дивним приликама за комуникацију и дружењем, са вашим непроцењивим благом.

Не, не бојте се да ћете досадити беби.У таквим нашим обраћањима беба чује дуги ланац гласова, без посебне свести где је крај једне речи и почетак друге речи. Међутим када слуша исти начин говора (наравно сличан, не индентичан) пропраћен истим радњама, почеће да препознаје која реч или које речи иду с којим предметом или радњом.

Изговарајте целе речи када дете покушава да изговори прве слогове.

Дете види мацу, на слици у дворишту… соби… и каже: ма, тада треба дати детету подршку и поновити реч у интегралној верзији (целу: маца)… ку- куца, во-вода…

О, па ваше дете је добило и превозно средство, проходало је. А ви се спремате за прославу ПРВОГ РОЂЕНДАНА!

Сад кад он има своје тело, па може доста тога сам да узме, вуче, гура, дохвати, преврне, завуче се, провуче се… Не спутавајте га у томе, кренуло је у експедицију, које је то богатство, који су то нови доживљаји.

Посматрајте, бодрите га, охрабрујте га… и наравно ви сте ту у приправности, ако затреба спашавање, али само ако му прети опасност.

Мора да искуси и пад, и мало да се удари, па да то боли… али тако оно учи и како да се чува и избегне незгоде.