Припремна предшколска група из централног објекта са својим васпитачицама Мајом Савић и Магдаленом Китић, подсетили су нас шта је толеранција.
Међународни дан толеранције обележава се широм планете, подсећајући нас да сви имамо право да будемо оно што јесмо, као што и други људи имају право на своју посебност.
Толеранција је поштовање, прихватање и уважавање богатства различитости у културама, обичајима, мишљењима, ставовима, религијској припадности, боји коже, тежини, висини, начину изражавања… То није израз слабости, попустљивости, нити је негативна особина. Толеранција је хармонија у различитостима. Потребно је само прихватити да нисмо сви исти и да је лепота управо у томе. Ако је неко другачији од нас, он нам само може проширити видике и обогатити свакодневицу.
Зашто треба да подстичемо толеранцију код деце?
Толерантно или нетолерантно понашање није урођено, оно се учи, а подлога толеранције су емпатија (разумевање других и емоционално уживљавање у њихову ситуацију, положај или проблем), моралне вредности, познавање темељних људских права и темељних сличности које постоје међу људима.
Како би наша деца имала успешну будућност, потребно је омогућити им да сарађују са другима. Не би смела да се плаше искорака ван зоне удобности, што значи да их треба научити да разумеју, поштују и цене друге и другачије. Уколико желимо да се наша деца осећају сигурно и опуштено у различитим животним околностима, важно је развијање и неговање отворености ка прихватању различитости.
Шта родитељи треба да раде како би научили децу толеранцији?
Родитељи су узори својој деци и учење по моделу је од суштинске важности. На нама је, да створимо средину, атмосферу, где се негује оно што је позитивно.
Размислите о начину на који комуницирате и разговарате о другим људима. Да ли је то одраз толеранције? Покажите поштовање према другима и деца ће убрзо прихватити тај модел.
Деца слушају и уче од вас. Чак и кад необавезно разговарате са вашим партнером, будите свесни да деца могу да вас чују. Избегавајте шале на туђ рачун или понижавајуће речи.
Одговарајте на дечја питања о разликама искрено и са поштовањем. Свакако је потребно разговарати са децом о разликама међу људима, али на уљудан начин, који ће показати поштовање према било чему што се разликује од онога што дете види код куће.
Вреднујте разлике унутар ваше породице. Прихватите квалитете сваког члана, без обзира на различите стилове живота, интересе и способности. Деца која осете да су поштована, цениће више и остале.
Подстичите самопоштовање у вашој породици. Познато је да се људи који не поштују друге ретко осећају срећнима и сигурнима у себе. Деца која имају поштовање према себи имају тенденцију да буду уљуднији према другима. Инсистирајте да деца прихвате себе и друге без осећаја супериорности или инфериорности.
Укључите своју децу у ситуације у којима је присутна разноликост. То може да буде у спорту, школи, играоници, на излету..
Децу треба поучити да изругивање због нечега на шта други не могу утицати (хендикеп, изглед итд.) није оправдано, јер другоме се на тај начин само наноси бол.
Игра и дружење са другом децом су потреба све деце, а ове потребе се адекватно задовољавају у предшколским установама где деца кроз игру уче о себи и другима, упознају своје окружење, сагледавају различите ситуације, усвајају језик и развијају способности интеракције. Зато је јако битно да се деца са посебним потребама укључе у редовне вртиће са својим вршњацима без сметњи у развоју .
Активности које се дешавају у вртићима подстичу комуникацију и омогућавају усвајање социјалних правила. Вршњаци без сметњи у развоју представљају позитиван модел, деци ометеној у развоју и истовремено позитивно утичу у подстицању развоја вештина код деце са посебним потребама. Док помажу својим другарима са развојним проблемима, деца без сметњи у развоју се осећају значајно и узвишено што свакако утиче на њихово самопоуздање, те је значај оваквог дружења вишеструк.
Деца ће неретко имати исти ниво толеранције као и њихови родитељи. Деца нас стално посматрају и имитирају, чак и пре него што проговоре. Деца су огледало наших вредности и ставова према другима. Показујући толеранцију кроз свакодневне речи и дела учимо децу да цене различитости. На тај начин дајемо прилику деци да се друже и играју са другима и на тај начин одрасту у толерантне људе, способне да прихвате различитости људи који су другачији од њих самих. Прихватање различитости је једнако важно за формирање личности детета, као и толерантност према различитостима за успешно сналажење у савременом свету!
