Вероватно вам се дешавало да дођете уморни са посла и једва чекате да се опустите, а онда чујете: „Мама, тата, дођите да се играте са мном!“ Иако вам је у том тренутку тешко, размислите двапут пре него што их одбијете.
Има много тренутака у нашим „одраслим“ животима када напросто завидимо деци која се безбрижно, али са пуни жаром, играју.
Волели бисмо да можемо да се вратимо у године када је једина наша обавеза била да растемо и да се играмо. Када смо били сасвим мали, играли смо се сами, али временом за то нам је било потребно друштво, а највише смо волели када су се у том друштву нашли наши родитељи.
Породица је још увек,а надам се да ће тако и остати, амбијент који детету пружа услове без којих нема здравог одрастања, а то су, сигурно, љубав и заштита. Није она само храна за тело, већ и за душу. Отац и мајка су најпожељнији савезници, пријатељи и партнери своје деце.
Изграђивање правог осећајног односа родитељ-дете треба почети од првог дана рођења. У томе је битан и Ваш правилан однос према детету који треба да буде пун пажње, топлине, поверења, голицања, шашољења… Основу правилног односа родитеља према детету представља стално подстицање позитивних особина личности детета. Веома је важно да малишан буде уверен да га ви као родитељ сматрате добрим, паметним, пажљивим… Уважавати, поштовати дете, значи видети у њему личност у развоју. Заједничком игром са Вашим чедом, развојна добробит је обострана. И Ви, као родитељ, у игри са својим дететом, добијате простор за лични развој.
Застаните за тренутак. Покушајте да се присетите бар једне ситуације из вашег детињства када сте се играли са својим родитељима. Зажмурите и пустите сећања на тај догађај да још једном напоје вашу душу снагом топлог и радосног родитељског дома.
Како да стекнете умеће играња са својом децом?
- Најпре се опустите и покушајте да „пробудите дете“ у себи, успавано и повијено годинама озбиљног и одговорног живота.
- Ослободите се (бар за време игре) мисли о обавезама и бригама свакодневног живота. Препустите се деци. Не можете се играти и истовремено размишљати о сасвим другој ствари.
- Одредите време за игру, како бисте избегли могућност пожуривања са једне или друге стране. Играње је стваралачки процес који, подстичући развој Ваше деце пружа простор и за ваш лични развој. Што је игра богатија и садржајнија, то су и подстицаји вреднији и развојно значајнији.
- Не треба се играти са децом по сваку цену. Постоје ситуације када оно не жели наше уплитање у његову игру. Треба поштовати дечја интересовања и потребе. Стрпљиво чекати праву прилику. Права прилика је када препознамо да је дете заинтересовано за наше друштво и када проценимо да смо у стању да му се потпуно предамо.
- У игри треба уживати. Треба се играти, а не показивати детету како се игра. Игра није прилика за придике и полигон за испуњавање лекција из педагогије.
- У игри нема тачног и погрешног, нема „треба“ и „мора“, нема победника и побеђених. Игра треба да тече управо онако како Ви и ваше дете желите.
Играјмо се да бисмо били били ближи своме детету. Али и себи.
Играјмо се да би дете нама било што ближе. А и самоме себи.
– Примери игара –
Стави лево на десно, десно на лево
Игра у којој деца према налогу (у почетку и по угледу на родитеља) стављају своју десну руку на лево око, а затим на десно, на своје десно колено, па на лево. Затим, леву руку стављају на свој десни лакат, а потом на десну ногу. Истовремено стављају леву руку на десно ухо, а десну руку на лево ухо, после чега и на друге делове тела итд.
Шта смо чули?
По звуку или шумовима, треба да се погоде радња или предмети којима се радња изводи.
Најпре један родитељ тражи од деце и другог родитеља да се окрену или затворе очи и да пажљиво слушају. За то време она показује разне радње: вуче столицу по поду, брише мелом, меша варјачом по суду и сл.
Ко први погоди, добија право да покаже неку другу радњу.
Могу се укључивати електрични апарати које деца захваљујући звуковима треба да погоде. Тако се може укључити усисивач, миксер, фен и др.
Саставити причу
Заједно са децом изрезивати различите слике из старих илустрованих часописа (различите особе, животиње, биљке, пејзаж, портрет…) Препоручују се слике блиске дечјем искуству и доживљају.
Одабране слике поставити на сто. Усмеравамо дечју пажњу на изабране слике и подстичемо их да направе причу.
Родитељ први започиње. Изабере сличицу стави је на један велики бели папир и почне причу у односу на њу. Инспирисано оним што види и оним што је чуло од родитеља дете наставља игру. У наставку, дете бира слику, додаје је на велики бели папир поред већ постављене слике, посматра их и наставља започету причу. И тако даље, родитељи и деца заједно стварају заједничку слику и у складу са њом заједничку причу.
Ја сам главни јунак приче
Подстакните све чланове породице да о вашем детету саставе једну кратку причу у којој ће оно бити главни јунак . У тој причи ваше дете треба да буде приказано са особинама: лепо, паметно, сналажљиво, бистро, храбро, спретно и сл. У тој причи важно је да буде често помињано име детета.
То може да буде прича о нечему што се вашем детету стварно догодило или измишљена прича у којој је оно главни јунак.
Нека неко од чланова ваше породице напише ту причу, коју ћете ви прочитати вашем детету. Ваш малиша ће бити задовољан и поносан….
Педагог
Милена Деспинић