Активности и обавештења

Препоруке за родитеље деце са сметњама у развоју за подршку деци у кући

Поштовани родитељи,

У новонасталој ситуацији, када нам је кретање ограничено, деца са сметњама у развоју више не одлазе у своје вртиће, школе, логопедске и дефектолошке центре. То је довело до великих промена у нашим животима, а посебно у животима саме деце која најчешће не могу да сагледају узроке и да прихвате наглу промену животних рутина. Оно што је важно и што желимо да истакнемо је то да родитељи не треба да брину да ће пропуштање наставе и образовних садржаја оставити последице на децу. Све се то може надокнадити врло брзо. Пуно важније је да сада организујемо живот тако да деца не буду узнемирена, да не изгубе вештине којима су овладала и да не усвоје нежељене обрасце понашања. Уколико до тога дође, касније ће бити потребно пуно времена да деца поново прихвате рутине које су потребне за свакодневно уобичајено функционисање у школи и у породици.

Без обзира на врсту сметњи у развоју можемо дати одређене препоруке за организацију радног и слободног времена у породици. Поштовањем ових препорука можемо избећи појаву нежељених последица у понашању деце.

  •     Организовати и структурирати ритам дана и живота у кући

      Иако дете не иде у вртић или школу, потребно је да ујутру устане у уобичајено време и да обави јутарње рутине. Дете треба усмерити, или му помоћи ако је потребно, да ујутро оде у тоалет, да се умије, опере зубе, руке… Затим, дете треба да учествује у постављању стола, да доручкује, да помогне у распремању стола… Све ове свакодневне активности и ситуације треба користити за учење и за увежбавање животних вештина. После доручка, у складу са уобичајеним рутинама, долазе активности учења. Детету треба понудити едукативне материјале које су препоручили њихови дефектолози или логопеди. После обављених задатака, односно после једног до два школска часа учења, потребно је направити одмор. Током одмора дете треба да уради физичке вежбе, а биће и вама корисно да радите вежбе заједно са дететом. После одмора, може се наставити са активностима које су усмерене на дете и које се односе на развој психомоторике, на развој пажње и друго, о чему ће бити говора касније, у посебном наслову. Све активности треба да буду прожете игром, а ако дете може да се игра самостално или са другом децом, то је потребно омогућити што више. После овог дела “учења” долази ручак. Пожељно је дете укључити у припрему ручка (додавање састојака, именовање састојака), у процесс постављања и распремања стола. За време ручка подстицати дете да једе самостално, а ако не може, помагати детету да једе што више самостално и уз подршку. После ручка дете може да има период одмора које може да проведе у игри или гледању ТВ програма. ТВ програм и употребу мобилног телефона треба органичити, на пример, на овај део дана и пред спавање. Употреба телефона може да буде награда за пожељно понашање. Такође, потребно је одабрати садржаје које дете гледа на телевизији или на телефону. То могу да буду едукативни садржаји на српском језику, филмови намењени деци, цртани филмови који су примерени интересовању детета и дужини пажње детета. Најгори сценарио који може да се догоди је да дете већи део дана проводи испред телевизора, таблета или телефона. Ако дете на то навикне, биће потребни месеци да се то исправи и да дететов развој поново крене напред. У послеподневним и вечерњим часовима може се обновити садржај учења са почетка дана, потребно је поново урадити сет физичких вежби, затим током вечере поновити процедуру припреме и постављања стола као за доручак и ручак. Пред спавање се обављају тоалетне рутине, туширање и дете се припрема за одлазак на спавање. Дете треба да оде на спавање на време, како би ујутро устало на време. Тиме задржавамо рутине које ће бити потребне по поновном поласку у школу. Увече, пред спавање, дете може да погледа ТВ програм или садржај на телефону, али само мирне и опуштајуће садржаје који неће превише стимулисати чула. Ако се дете увече престимулише, онда не може да заспи и тиме се ремети сутрашња структура дана.

  • Направити распоред активности уз визуелну подршку

Да би дете прихватило испланирану структуру дана потребно је да се направи распоред активности. Уколико дете не разуме написани текст, онда на распореду могу да буду сличице или цртежи руком. Важно је да дете зна када следи која активност и када је, на пример ужина или ручак. Између планираних оброка, храна не треба да буде доступна. Исто важи и за употребу телефона, телевизора. Ако тако све организујемо онда слаткиш за ужину или коришћење телефона могу да буду награда у време који је одређено распоредом. Јасно је да је добро да буде што више визуелне подршке, посебно за децу са поремећајем из аутистичког спектра, за глуву децу, децу са интелектуалним сметњама. Зато треба употребљавати што више сликовне распореде. Можете употребљавати и картице које означавају да дете жели у тоалет, да пије воду итд. Тако ће се лакше премостити проблеми у комуникацији и разумевању.

  • Поставити јасна правила и поштовати их

Ова препорука је издвојена у посебну тачку јер, ако смо направили правила и распоред, онда се морамо тога и придржавати. Најгоре је направити правила и онда толерисати непоштовање правила. Тиме дете усваја погрешан образац понашања.

  • Обраћати се детету јасно и једноставно

Везано за претходну напомену, деца са различитим сметњама у развоју имају различите могућности разумевања. Зато је важно да детету дајете јасне, разумљиве и конкретне информације. По потреби говор може да се пропрати покретима руку (природни знаковни језик), сликама, натписима…

  • Преусмеравати стереотипије

У ситуацији када је кретање ограничено, када су се промениле свакодневне рутине, када дете не може да оствари све потребе за кретањем и када је и родитељ узнемирен, стереотипије се могу појачати. Важно је да родитељ не спречава стереотипије јер се оне тако не могу изгубити. Стереотипије је потребно преусмеравати на неку моторичку активност. На пример, физичке вежбе, бројање куглица или зрна пасуља и убацивање у теглу и слично. Наравно увек водити рачуна о безбедности детета. Такође, стереотипије се могу обогатити и ставити у сврху учења. На пример, ако дете понавља неку радњу више пута, онда можемо да бројимо понављања или да додајемо још неки другачији покрет.

  • Организовати физичке активности

Најважније од свега су физичке активности и покрет уопште. То могу да буду једноставне гимнастичке вежбе које по препоруци професора физичког васпитања може да спроводи родитељ. Наравно, сваки родитељ зна које су препоруке лекара везане за физичке могућности и здравствено стање њиховог детета. Осим тога, родитељи могу да спроводе и једноставне, опште вежбе реедукације психомоторике или третмана покретом. Већина родитеља је до сада већ набавила литературу у којој су ове вежбе описане.

  • Уређење простора

У зависности од величине стана или куће, простор треба да буде уређен и организован тако да дете зна које је место за учење, за игру, за спавање, за јело. Уколико је мали стан, онда један исти сто може да се искористи и за учење и за обедовање. У том случају када учимо стављамо одређени столњак или пластичну мушему, а када се једе, ставља се други столњак. Приликом организације простора, док родитељ са дететом спроводи едукативне активности, треба уклонити или барем ублажити све дистракторе, односно све ствари које ометају дете и које му одвлаче пажњу. На пример, док дете учи или обавља неку усмерену активност, не може у видном пољу бити телевизор. Чак не треба ни да се чује из друге просторије. Док је дете у усмереној активности родитељ не треба да користи мобилни телефон. За децу са аутизмом дистрактори су и предмети који светлуцају или трепере, завесе које се померају услед промаје…

  • Опрезно са применом лекова

Велики број деце са различитим сметњама има различите потребе због којих користе одређену медикаментозну терапију- лекове. Родитељи не треба на своју руку да појачавају или смањују дозе, да уводе нове лекове и слично. За сва ова питања је неопходно да се родитељи консултују са лекарем.

  • Прилагодити садржаје учења

И последња препорука, а можда и најважнија је питање образовања деце са сметњама у развоју током ванредног стања. Настава на даљину за децу са сметњама у развоју је посебан изазов и не може да буде организована као за децу типичне популације. Сви садржаји и едукативни материјали треба да буду у складу са индивидуалним потребама детета, у складу са могућностима родитеља и породице и направљени тако да буду интересантни и да дете може да успе да обави задатке. Родитељи треба да прате упутства стручњака који су пре увођења ванредног стања радили са њиховом децом и да са њима буду у контакту.

Циљ наставе на даљину за децу са сметњама у развоју не треба да буде првенствено усвајање академских знања јер је у овој ситуацији то немогуће извести како је првобитно планирано. Најважнији циљ сарадње дефектолога, логопеда, психолога, других стручњака и родитеља је да се деци са сметњама у развоју структуира слободно време, како не би дошло до нежељених облика понашања и других нежељених последица.

У смислу учења, за свако дете ће се дефинисати различити циљеви, али постоје неке опште препоруке које су у наставку наведене:

  • Усмеравати дете и вежбати са њим животне вештине (одлазак у тоалет, прање руку, коришћење прибора за јело, самостално свлачење и облачење, откопчавање и закопчавање, слагање својих ствари без прављења нереда по кући, вежбати функционало коришћење предмета…) Деца која то могу треба да учествују у припреми хране, усисавању, постављању стола. Наиме, деца треба да учествују у неким деловима ових активности заједно са родитељем, а не да сами изврше целу радњу (иако не могу да скувају ручак, могу да додају намирнице),
  • Вежбати са дететом показивање делова тела, на себи и на другом. Током ових вежби треба именовати делове тела и стално говорити…
  • Радити на класификацији предмета (у једну посуду одвојити предмете исте боје или облика), градацији (слагање коцки, чаша, прстенова по величини)…,
  • Вежбати имитацију покрета (подизање леве и/или десне руке, подизање једне ноге, чучни- устани, пљескање рукама…),
  • Вежбати постављање себе и предмета у односу на простор (стани испред стола или столице, седи на кревет…, стави коцку испод стола, стави коцку на сто, стави коцку поред стола…),
  • Вежбе пажње могу да се спроводе при различитим активностима на које је дете усмерено (слагање лего коцки, боцкалице, игра пластелином, бојење фломастерима, низање перли…). За вежбе пажње је важна свака активност на коју је дете усредсређено и важно је да се активност обави до краја. У почетку је време краће, па се полако активност продужава колико дете може…
  • Комуникацију треба схватити у најширем смислу. Неко дете ће користити комуникацију путем слика, неко дете путем говора, неко друго дете помоћу знаковног језика или енглеског језика. Треба наставити на начин на који су дефектолози и логопеди радили до сада и у консултацији са њима спровести одређене вежбе које родитељи могу самостално да спроведу. Најважније је комуницирати са дететом стално и не дозволити детету да утоне у свој свет или у свет мобилног телефона, јер ако дође до тога, дете ће се вратити далеко уназад што се тиче говора и других вештина.
  • У свему томе, најважнија је игра. Све активности треба да буду у позитивној атмосфери, без присиле, без оптерећивања детета да преписује, без приморавања да дуго седи на столици…
  • Оно што је најважније је то да родитељи не треба да постану дефектолози и логопеди, него да се труде да направе и себи и деци пријатну атмосферу у кући. Треба сви да знамо да ће све ово проћи и да ћемо се онда вратити нашим свакодневним активностима. Важно је да ово издржимо са што мање стреса.

Текст припремили:

др Стеван Несторов, дефектолог, педагошки саветниик

др Виолета Несторов, логопед

Search